Koliko je realna nova migrantska kriza iz Irana?

Izvor: Newsmax Balkans

Foto: Newsmax Balkans

Beograd, 19. mart 2026. godine – U trenutku rastućih tenzija na Bliskom istoku, Agencija Evropske unije za azil upozorava da bi Iran mogao postati novo žarište migracione krize uz procene da bi i delimična destabilizacija zemlje od gotovo 90 miliona stanovnika mogla pokrenuti jedan od najvećih izbegličkih talasa u poslednjih nekoliko decenija. Ovim povodom, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostovao je na televiziji Newsmax Balkans.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ocenio je da je još rano za procene o novom velikom migrantskom talasu.

„Još je rano da zaista budemo sigurni šta će se dešavati. Od intenziteta i načina vođenja rata u mnogo čemu zavisi i takva procena. Podsetiću da su tek prošle dve nedelje od početka rata, da je to jako kratak period, međutim, već sada postoje naznake da taj konflikt može dalje da eskalira dalje i da se tek na dužem planu odrazi na pokrete ljudi“, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, u prve dve nedelje sukoba došlo je do naglog rasta broja interno raseljenih u Iranu.

„Prema podacima UNHCR-a, oko tri miliona ljudi je već interno raseljeno, što je veliki skok u odnosu na inicijalno nekoliko stotina hiljada koji su se raseli prve nedelje. Tako da je to jedan loš pokazatelj. Ljudi iz Teherana i većih gradova napuštaju gradove, pokušavaju da se smeste kod rodbine u nekim selima, izolovanim delovima, manje naseljenim područjima zemlje, posebno prema severu“, naveo je Đurović.

On ističe da je protok informacija iz Irana ograničen, ali da dostupni podaci ipak omogućavaju određene procene.

„Nedostatak informacija je veliki problem, ali vi ipak možete da uđete u određenu procenu na osnovu onoga što dolazi, neke informacije uspevaju da probiju blokade, da stignu do medija i društvenih mreža na različite načine. Isto tako, i diplomatsko-konzularne službe još uvek nekako funkcionišu, pa i one prikupljaju i dalje dostavljaju informacije“, rekao je on.

Đurović upozorava i na mogućnost zloupotrebe migracija u ratne svrhe.

„To je već razređen scenarij, nažalost, u ratu još u Ukrajini, ali isto tako i ranije,  gde se neko stanovništvo gura ili se dozvoljava i postiče da napusti određenu teritoriju,  ne bi li izvršilo indirektan pritisak na susedne regione ili na suprotnu stranu“, rekao je Đurović.

Govoreći o potencijalnom razvoju situacije, on naglašava da Iranci za sada nisu skloni masovnom napuštanju zemlje.

„Kada govorimo o trenutnim statistikama ne možemo govoriti o izbeglištvu još uvek. Nemamo nikakve značajne promene u dnevnim prelascima granica u odnosu na period pre rata. U mnogo čemu Iran treba posmatrati kao specifičnu celinu, koja ima sopstvene posebnosti u odnosu na druge regione i krize koje su se dešavale, poput Sirije, Libije i drugih, pa ne treba odmah izvlačiti paralele sa drugim regionima i sukobima. „Definitivno, Iranci nisu skloni tome da lako napuste svoju zemlju i mesta gde žive, ljudi ne žele da ostave sve što su gradili ceo svoj život, ne žele da postanu izbeglice“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, ključni okidač za veliki migrantski talas bio bi kolaps institucija, infrastrukture i odsustvo osnovnih uslova za život.

„Ukoliko bi prestala da funkcioniše država na nivou njenih institucija, ukoliko ne bi mogao da funkcioniše dnevni život u Iranu i ukoliko bi bila pogođena i uništena civilna infrastruktura, Iran bi se našao u veoma teškoj situaciji. Iran je zemlja koja nije bogata hranom, teško održava svoje resurse za osnovno funkcionisanje za tako veliki broj ljudi. Ukoliko bi lanci snabdevanja bili prekinuti, sve bi to dovelo do toga da ljudi budu prinuđeni da krenu u pokret. Ako bi došlo do potpunog kolapsa sistema, što znači da ne bi bilo ni policije, ni vojske, ni administrativnog aparata, to bi izazvalo velike potrese i gotovo sigurno dovelo do izbegličke krize. U takvom scenariju vrlo je verovatno, a sada ulazimo u oblast geopolitike, da bi se susedne zemlje uključile kako bi stabilizovale taj region, što bi zaista predstavljalo ozbiljan izazov za region i šire“, navodi Đurović.

Kada je reč o Evropi, on smatra da je situacija drugačija nego 2015. godine.

„Od 2015. do danas EU preduzima mnogo napora i koristi finansijske, političke i druge instrumente kako bi takav scenario bio izbegnut. Više je nego jasno da, u slučaju da dođe do priliva ovakve krize iz Irana u Tursku, a zatim iz Turske prema Evropi, Evropa preduzima sve mere da takav talas zaustavi, vrlo verovatno i sa korišćenjem fizičkih barijera i sile. Turska je u ovom trenutku partner Evrope, zemlja u kojoj su oči uprte i koja predstavlja prvu stanicu u slučaju eskalacije izbegličkog talasa. U tom smislu, Turska se već priprema, a EU i Europa je podržavaju u izgradnji kapaciteta kako bi, ukoliko migracija nastupi, bila usporena na turskoj teritoriji. Međutim, nikada nije sigurno kako će Turska, koja je ozbiljna zemlja, reagovati ako bude prezasićena velikim brojem ljudi. Pitanje je da li će postupiti slično kao 2015. godine, kada je vršila pritisak na Evropu i dobila političke i finansijske ustupke. Tu uvek postoji klackalica, dva tasa na vagi, i teško je predvideti šta će se zaista desiti. Evropa, međutim, preduzima sve da ojača Tursku i finansijski podrži njen prihvat migranata. Turska je takođe izgradila betonsku ogradu prema Iranu u dužini od više od 300 km. Turska ima instrumente da, korišćenjem sile, pokuša da zaustavi priliv ljudi“, rekao je Đurović.

Govoreći o uticaju na Srbiju i na region, Đurović navodi da Balkan može ponovo postati tranzitna ruta tek posle posustajanja prihvata izbeglih i zaustavljanja migracije u Turskoj i na egejskom prostoru, ali ne nužno da će migracija u talasima preplaviti Balkan.

„Kod nas nema bojazni da bi to trenutno moglo da se odrazi, ali u situaciji kada bi veliki broj ljudi iz Turske pokušao da stigne do Evropske unije, odnosno do Grčke i Bugarske, balkanska ruta bi bila aktivna. Ne moramo da očekujemo scenarij masovnog egzodusa. Dovoljno je da, putem krijumčarskih mreža, ljudi polako odlaze iz Turske i potom kontinuirano, godinama, prolaze i ovim prostorima. Dakle, čak i ako dođe do neželjenog scenarija, malo je verovatno za očekivati da će migracija u talasima preplaviti Balkan, ali je više nego sigurno da će Balkan imati funkciju koridora ka zapadnoj Evropi“, zaključio je Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=Qj8nK63N9Xg

Dodeliti izbeglicama iz Ukrajine trajni boravak i zaštitu u Srbiji

Izvor: APC

Foto: APC

Beograd, 11. mart 2026. godine - Navršava se 4 godine od početka rata u Ukrajini, kada je veliki broj izbeglica zapljusnuo Evropu (preko 8 miliona izbeglih), a kada su mnogi prolazili i kroz našu zemlju i kroz zemlje Balkana. U ovom mesecu se navršava i 4 godine od dodeljivanja privremene zaštite izbeglima iz Ukrajine, a koji su ostali u Srbiji. Od tada se svake godine donosi nova odluka o produžavanju privremene zaštite za Ukrajince u Srbiji, a sve to vreme same izbeglice su od privremenog života počeli da grade trajniji novi život u našoj zemlji.

Trenutno u Srbiji više od 1253 lica iz Ukrajine ima i zvanično privremenu zaštitu u Srbiji, a prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila više od 744341 lica poreklom iz Ukrajine je od početka rata do januara 2026. godine ušlo u Srbiju, a iz Srbije u istom period izašlo 717227 lica poreklom iz Ukrajine, dok je u Srbiji duže boravilo do 27 000 Ukrajinaca u ovom periodu.

Njihov svakodnevni život u Srbiji nosi mnoge teškoće, kako u ostvarivanju zdravstvene zaštite, pristupa obrazovanju, tako i po pitanju zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, socijalizacije i integracije u društvo.

Ukrajinske izbeglice imaju problema u samom pristupu privremenoj zaštiti/informisanost, procedura traženja zaštite, pristup policijskim stanicama, isprave - papirne lične karte sa kojima imaju teškoće da dokažu identitet i izbegnu diskriminaciju (npr. otvaranje računa u banci, ostvarivanje prava na gradski prevoz, ostvarivanje prava na gradske i lokalne javne usluge i ostalo).

Položaj izbeglica iz Ukrajine je krajnje neizvestan u Srbiji, svake godine se produžava privremena zaštita ali to stvara veliki psihološki pritisak, strahovi da li će moći da ostanu u Srbiji ili će morati da je napuste, šta će se desiti, nestalnost i neizvestnost, da li će moći da nastave da rade, da li će moći da se leče, da li će deca moći u školu. 

Pristup zdravstvenoj zaštiti nosi izazove u pogledu nesmetanog pristupa domovima zdravlja, problema nabavke lekova, pristupa sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti (bolničkom lečenju). Pristup obrazovanju i uključivanje u srpski obrazovni sistem nosi sa sobom izazove, a značajan broj dece pohađa školu online koja se odvija od strane ukrajinskih vlasti, na taj način deca ostaju izlovana od vršnjaka u sredinama u kojima žive, oni zbog toga i teže napreduju u učenju jezika, socijalizaciji i integraciji.

Kada je reč o pristupu tržištu rada i pronalaženju zaposlenja Ukrajincima je potrebno rešenje o privremenoj zaštitit, a mnogo rade na crno, slabije su plaćeni od domaćih radnika i u riziku su od radne eksploatacije.

Posebno ranjive kategorije izbeglih iz Ukrajine su samohrane majke, deca, stari i bolesni, dok su porodice razbijene što se odražava na porodičnu dinamiku ali i na decu u procesu odrastanja.

Bitno je naglasiti da koordinisana podrška sistema izostaje, te da su ljudi prinuđeni da se sami ili uz pomoć stručnih organizacija civilnog društva snalaze i ostvaruju svoja prava.

Takođe podrška u integraciji izostaje, pa Ukrajnici nemaju pomoć u učenju srpskog jezika, nemaju programe podrške u upoznavanju kulture i običaja u lokalnim zajednicama, nemaju programe obuke u poznavanju srpskih propisa, nemaju podrška u pronalaženju smeštaja, zaposlenja, sve je to na leđima lokalnih organizacija civilnog društva.

Iz svega navedenog čini se da je iznalaženje sistemskog rešenja vezano za sam pravni položaj i boravak izbeglica iz Ukrajine u Srbiji prioritet. Sa tim u vezi stoje i preporuke EU Komisije i EU Saveta zemljama članicama EU, da omoguće trajni boravak izbeglicama iz Ukrajine koji borave na njihovoj teritoriji van instituta privremene zaštite, jer njihov boravak i potrebe nisu više privremene nego trajne.

Sa prelaskom sa privremene zaštite na trajni vid boravka i zaštite u Srbiji, Ukrajincima bi se stvorili uslovi da ostvare garantovana prava i budu adekvatno prihvaćeni i uključeni u srpsko društvo. U tom smislu Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila predlaže da ukrajinskim izbeglicama dodeli azil ili stalno nastanjenje, što je moguće bez zakonskih promena i birokratskog odlaganja, te rešiti položaj izbeglica iz Ukrajine na efikasan i brz način i omogućiti njihovu uspešnu i brzu integraciju i naturalizaciju u naše društvo.

Da li se očekuje migracioni talas iz Irana?

Izvor: Euronews Srbija
Foto: Euronews Srbija

Beograd, 05. mart 2026. godine - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, gostovao je na Euronews Srbija, gde je ocenio da se da se u kratkom roku ne očekuje ponavljanje scenarija masovne migracije kakav je viđen 2015. godine, uprkos intenziviranju sukoba u Iranu i Libanu.

"Za sada ne postoje indikacije da će masovni migracioni talas pogoditi Balkan ili Evropu. Trenutno imamo samo unutrašnja pomeranja u Libanu i Iranu – u Teheranu je više od 100.000 ljudi napustilo grad, a u Libanu oko 80.000 ljudi iz južnih regiona. Iran je zatvorio granice i ne pušta svoje građane da napuste zemlju, tako da je migracija uglavnom unutar same zemlje", rekao je Đurović.

On je objasnio da postoje faktori koji bi mogli promeniti ovu situaciju, poput intenziteta vojnih dejstava, gađanja infrastrukture ili nuklearnih postrojenja, kao i stavova susednih zemalja prema izbeglicama.

U poređenju sa 2015. godinom, Đurović ističe da je Evropska unija sada bolje pripremljena. 

"Evropa je spremna da ne dozvoli scenario iz 2015. godine. Intenzivno se radi na kontrolama granica, a Turska i zemlje u susedstvu imaju kapacitete da preuzmu prvi teret eventualne migracije. Ako do izbeglištva dođe, verovatno će to biti u tim zemljama, ne kod nas", rekao je Đurović.

Poseban problem predstavlja avganistanska zajednica u Iranu, koja broji oko četiri miliona ljudi.

"Iran je u poslednjih šest meseci vratio više od milion Avganistanaca u njihovu zemlju. Takođe, sukobi u kurdskim regionima Irana mogu izazvati dodatna unutrašnja pomeranja, ali pitanje je da li bi ti ljudi došli do Evrope", naglasio je Đurović.

Kada je reč o Srbiji, situacija je stabilna. U prihvatnim centrima trenutno boravi oko 100-200 ljudi, dok se veći broj kreće van sistema uz pomoć krijumčara.

U januaru je kroz Srbiju prošlo oko hiljadu ljudi, što je znatno manje u odnosu na prošlu godinu kada je taj broj bio oko 35.000, rekao je Đurović.

On je upozorio da bi eskalacija sukoba na Bliskom Istoku mogla stvoriti dugotrajan migracioni talas.

"Ako dođe do veće destabilizacije regiona, ovo područje može postati novi izvor izbegličke krize koja bi mogla trajati čitavu deceniju. Za sada nemamo razloga za paniku, ali situaciju treba pažljivo pratiti", istakao je Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.euronews.rs/svet/fokus/213343/durovic-ne-ocekuje-se-migracioni-talas-sa-bliskog-istoka/vest

Migranti radnici - Jedan problem, dva rešenja

01.02.2026
Izvor: RTS
Photo: RTS

Jedan problem, dva rešenja – Španija masovno izdaje radne dozvole migrantima, Italija ima drugačiji pristup

Zbog hroničnog nedostatka radnika, Španija i Italija okreću se stranoj radnoj snazi, ali su preduzele različite mere. Imigracija nije pitanje izbora, ona je preko potrebna i to je svima jasno, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Vlada Španije odobrila je plan po kojem će 500.000 stranih migranata, koji se nalaze na njenoj teritoriji bez potrebnih dokumenata, dobiti dozvole za život i rad u toj zemlji, što je potez koji je u suprotnosti sa strogim imigracionim politikama u drugim delovima Evrope. Prema planu, strani migranti će moći da rade u bilo kojem sektoru, u bilo kojem delu zemlje.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da Španija na takvom stavu prema migraciji radi već dugo i sprovodi mere da bi dovela što veći broj ljudi, jer Španiji hronično nedostaje radna snaga.

"Negde 250 do 300 hiljada radnika godišnje. Neke druge zemlje, poput Nemačke, više od 368 hiljada godišnje ljudi je potrebno da bi nemačka ekonomija radila ovim tempom. Imigracija nije pitanje izbora, ona je preko potrebna i to je svima jasno. Međutim, ovde postoji jedan drugi odnos, koji privlači populističke poene i u mnogim zemljama Zapadne Evrope", ističe Đurović.

"Imigranti u Španiji nisu samo iz Latinske Amerike"

Što se tiče podataka da je u pitanju drugačija struktura migranata i da tu pretežno dolaze ljudi iz Južne Amerike sa istog govornog područja, koji su kulturološki bliži Španiji u odnosu na one koji dolaze sa istoka, Đurović kaže da Španija jeste zemlja koja prima najveći broj ljudi iz Latinske Amerike, ali da se ne sme zaboraviti da jedan deo migranata stiže iz Severne Afrike preko Kanarskih ostrva ili direktno preko Gibraltara.

"Negde 10 odsto svih su ljudi iz Afrike. Međutim, ono što je definitivno karakteristika Španije, ali i nekih drugih mediteranskih zemalja, mentalitet Španaca, druga kultura, mnogo toplija, više interakcije, lako učenje jezika, španski jezik je prilično lak da se nauči, omogućava migrantima da brzo uđu u društvo i da postanu manje-više njegov integralni deo", objašnjava Đurović.

Planski ulasci u Italiju 

Italija je usvojila drugačiji sistem – bez masovne regulacije, ali sa planskim ulascima radnika zbog posla. Vlada je odobrila dolazak više od 500.000 radnika iz zemalja van Evropske unije, kao odgovor na zahteve privrede i hronični nedostatak radne snage, javlja dopisnica RTS-a.

Ključni sektori italijanske ekonomije, poput poljoprivrede, građevine i turizma, već dugo se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom radnika.

Kako je italijanska populacija sve starija, a sve veći broj mladih Italijana odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama, zemlja se okreće stranoj radnoj snazi kako bi održala ekonomiju.

Ipak, Italija se i dalje bori sa velikom krizom ilegalne imigracije, koja vrlo često dovodi i do povećanog kriminala, s obzirom na to da ljudi koji su ušli ilegalno u zemlju nisu u stanju da nađu posao.

Srbija: Sve više stranih radnika, sve manje ilegalnih migranata

Kada je reč o Srbiji, navodi Đurović, najviše je zaokuplja priliv stranih radnika, kojih je sada više od 100.000, što je do sada najveći broj.

"Do 2050. mi ćemo imati teškoće i kao sistem da funkcionišemo ukoliko nema priliva strane radne snage, bojim se da je to neminovnost u budućnosti", naglašava Đurović.

Međutim, kada se govori o ljudima koji su izbeglice ili oni koji iregularno samo prolaze kroz Srbiju, taj broj je značajno manji, barem onaj koji vidljiv.

"Imamo manji broj kampova i možda do 1.000 ljudi u svakom trenutku u zemlji, a tokom januara je oko 600 ljudi prema našim procenama ušlo u zemlju iregularno migrantskom rutom", rekao je Đurović.

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5878583/migranti-radnici-spanija-italija-djurovic.html

Radikalizacija ICE aktivnosti u SAD, stižu li jedinice protiv migranata u Evropu?

Izvor: Blic TV

Foto: Blic TV

28. januar 2026. godine – Tokom 2025. i početkom 2026. godine, Sjedinjene Američke Države svedočile su pojačanoj aktivnosti federalne Imigracione i carinske službe (ICE), čije je delovanje izazvalo snažne reakcije javnosti, političkih aktera i organizacija za ljudska prava. Povod za masovne proteste u više američkih gradova, bila su dva tragična slučaja u kojima su stradali američki državljani tokom intervencija federalnih agenata. Pod teretom žestokih kritika i masovnih protesta širom zemlje, Tramp je doneo odluku o delimičnom povlačenju agenata ICE-a iz Mineapolisa. Postavlja se pitanje da li je ovo pokušaj smirivanja strasti ili samo zatišje pred novi talas deportacija. Ovim povodom, Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je gostovao na televiziji Blic TV.

“Gledamo scene od početka godine u kojima agenti ICE deluju gotovo kao specijalne jedinice u ratu. Ko se prvi put susreo sa ovom jedinicom kada je video snimke prve pucnjave i ubistva, zapitao se šta se to dešava na ulicama Amerike. Možete li objasniti onima koji nisu upoznati sa temom šta je ICE i šta zapravo gledamo od početka godine?”

Radoš Đurović se složio da gledamo jednu nesvakidešnju situaciju i prekročenje ovlašćenja čak i ICE-a.  U nastavku objašnjava da je reč o Službi za imigraciju i carine, i čiji je mandat da sprovodi odluke u oblasti imigracije, borbe protiv krijumčarenja ljudi, trgovine ljudima, kao i udaljenja stranih državljana iz Sjedinjenih Američkih Država.  Međutim, način na koji se ta ovlašćenja danas sprovode u praksi je nehuman, a vrlo je upitno i da li je u potpunosti zakoniti.

“Način rada službenika ICE-a, često presretanje ljudi na ulici, odvođenje ljudi u neobeleženim kamionim ili kombijima u imigracione centre gde bi trebalo da ih kasnije udaljavaju dalje, to su sve neki načini koji uznemiravaju  žestoko i američku javnosti”, navodi Đurović. Ovakav pristup unosi strah i šalje jednu poruku da niko nije u potpunosti siguran. Upitno je da li je ovakav način ponašanja na ulici zakonit, ali on je sigurno nehuman  i o tome se sada u javnosti raspravlja.  

“Koliko Donald Tramp zapravo srlja u sve ovo, imajući u vidu i značajno povećanje budžeta? Budžet od 170 milijardi dolara omogućio je zapošljavanje oko 12.000 novih agenata. Ono što se, međutim, posebno problematizuje jesu drastično sniženi kriterijumi u pogledu obuke i u pogledu starosti. Starosna granica je sa 21 spuštena na 18 godina,  dok je obuka sa 22 nedelje skraćena na svega 47 dana.  O čemu mi ovde govorimo?  Imamo mladiće od 18 godina koji samo mesec i po dana uče da rukuju oružjem, uče pravila i  puste ih na ulicu sa ovlašćenjima i oznakama ICE-a?”

Radoš Đurović naglašava da je veliki problem i transparentnost.  ICE koristi i civilne automobili,  oni nekad nose civilnu uniformu pa onda preko imaju oznake. Hvatanje ljudi na ulicama, način ponašanja prema građanima koji protestuju, koji izržavaju neku brigu da je neko ugrožen, ulazak u škole i druge objekte predstavlja uznemirijuću praksu koja se u ovom trenutku sprovodi. U nastavku objašnjava da je reč o službi na federalnom nivou, dakle nivou iznad nadležnosti saveznih država, zbog čega ovlašćenja koja ICE agenti imaju ne mogu biti dovedena u pitanje od strane pojedinačnih guvernera ili država u kojima se te akcije sprovode. Ono što je, međutim, zakonski moguće jeste da Kongres preispita njihov rad, da se agenti pozovu na saslušanje i da se preispita postojeća legislativa. Ipak, takve promene se teško i sporo sprovode.

“Koliko će ovo politički koštati Trampa?  Juče sam čuo da jedan od četiri amerikanca podržava ICE. Kako vi ovo politički tumačite?“

Amerika već dugi niz godina sprovodi imigracionu politiku na organizovan i planski način, dok sada postoji utisak da se ona koristi za demonstraciju sile i političko prikupljanje poena, pri čemu je situacija delimično izmakla kontroli. Zbog toga dolazi do incidenata, uključujući i dva uzastopna tragična slučaja u kojima su stradali američki državljani. Reč je o ljudima koji nisu počinili krivična dela i koji su bili savesni i ugledni građani, majka troje dece i pesnikinja, kao i mladi medicinski tehničar.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=bMuJRquJIL4

Svetski Dan migranata i položaj migranata u Srbiji

U svetu je u 2025. godini više od 304 miliona međunarodnih migranata koji žive u različitoj zemlji od one u kojoj su rođeni, među njima su i 42.5 miliona izbeglica (poreklom iz Venecuela, Kolumbija, Sirija, Avganistan, Haiti, Sudan, itd.) i  oko 168 miliona radnih migranata (poreklom Indija, Kina, Meksiko, Rusija, Pakistan, Banglades, Filipini, Nepal itd.). Najveći broj migranata zemlju napušta da bi radilo, da bi pobeglo od progona i opasnosti po život, da bi učilo ili tražilo bolje uslove za život, ali ima onih koji beže i zbog klimatskih promena. Zemlje razvijenog sveta su željena destinacija najvećem broju migranata,  ali ne stignu svi tamo gde žele, već ostaju zaglavljeni u zemljama tranzita. U pogledu angažovanja strane radne snage u svetu prednjače Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Velika Britanija, Australija, itd., u pogledu prihvata izbeglica prednjači Turska, Kolumbija, Pakistan, Uganda, Nemačka i druge.

Migracija, iregularna i legalna, “zapljuskuje i naše obale“ u 2025. godini. U svetlu sukoba i nemira na međunarodnom planu i u blizini balkanskog regiona ta činjenica ohrabruje jer ukazuje da je Srbija sigurnije i geografski dobro pozicionirano mesto u kom mnogi  migranti mogu da privremeno pronađu bolji i sigurniji život nego u zemljama iz kojih dolaze.

Ne samo da izbegli ulaze i prolaze kroz Srbiju, već je kontinuiran priliv i legalne radne snage, jer radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage.

Položaj iregularnih migranata je i dalje jako osetljiv i ranjiv, pošto nemaju legalan boravak u zemlji, uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove (dva koji rade i to u Preševu i Bujanovcu, dok su ostali tranzitni kampovi zatvoreni u ovoj godini), manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU. Oni su često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihvog neregulisanog i ranjivog položaja, a zbog čega često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju. Lica u iregularnom boravku je u svakom trenutku najmanje 700 do 1000 u zemlji, a prema našim procenama sa terena, najmanje je 35000 ljudi ušlo i prošlo kroz Srbiju u ovoj godini.

Međutim, ukoliko iregularni migranti traže azil oni se i dalje susreću u 2025. godini sa dugim i neefikasnim procedurama (između ostalog i sa problemima da podnesu brzo zahtev za azil) koje umeju da traju u prvom stepenu i više od godinu dana. U međuvremenu oni borave u  preostala dva centra za azil u Obrenovcu i Sjenici ili retko u privatnom smeštaju. Lica koja su tražila azil, od početka godine do kraja novembra u Srbiji, bilo je 597, podneto je 122 zahteva za azil, a dodeljeno svega 7 azila (2 izbegličke zaštite i 5 subsidijarnih zaštita).

Položaj ukrajinskih i ruskih izbeglica je pak donekle drugačiji, oni su legalno u zemlji i lakše se snalaze u Srbiji, a u svemu im pomaže sličan jezik, izgled, religijski, običajni i kulturološki obrasci koji odgovaraju našim. Od početka godine do kraja oktobra bilo je 1127 ukrajinskih državljana kojima je dodeljena humanitarna zaštita u Srbiji, a u zemlji se prema procenama nalazi preko 40 000 ruskih državljana i preko 6000 ukrajinskih.

Pristup tržištu rada za tražioce azila (posle 6 meseca od zahteva za azil), izbegle iz Ukrajine (odmah po dobijanju privremene zaštite) omogućava im lakše podmirivanje osnovnih životnih potreba, ali ne može se reći da oni mogu da se oslone na podršku sistema u lakšem boravku i integraciji u društvo.

Čini se da smo zbog slabog planiranja i intertnog pristupa propustili priliku da prihvatimo veći broj ukrajinskih izbeglica, koji su velikim brojevima tranzitirali preko Srbije ali u Srbiji nisu videli društvo u kome su mogli da pronađu utočište, duže da ostanu i da započnu novi život.  Da smo omogućili efikasnu i brzu zaštitu i prihvat, mogli smo ne samo da im humano pomognemo, već i obezbedimo naš bolji odgovor na hroničan nedostatak naše radne snage u Srbiji. U tom slučaju primer zemalja u regionu poput Crne Gore i Hrvatske, gde su hiljade Ukrajinaca ostale, može da nam bude ilustrativan za budućnost.

Ruski državljani koji dolaze u Srbiju imaju više problema jer svoj boravak moraju da regulišu drugačije od Ukrajinaca i tražilaca, u početku često kao turisti, a posle bilo preko rada, porodičnih veza, posedovanja nepokretnosti ili na drugi način. Ruske zajednice su primetne u većim gradovima, ali postoji mnogo sistemskih načina da se oni integrišu bolje u društvo od učenja jezika, omogućavanja pristupa gradskim i lokalnim predškolskim ustanovama, kurseva integracije, informisanja, regulisanja trajnog boravka i dr. Postoji potreba da se formira posebno telo ili agencija koja bi se bavila integracijom migranata koji imaju osnov da ostanu u Srbiji.

Izazovi u vezi sa prilivom legalne radne snage se pak  jasno prepoznaju kada je reč o 2025.godini.

Strani radnici dolaze u Srbiju da bi radili, ali se suočavaju sa rizicima da im radna i druga prava budu ugrožena zbog nepoznavanja propisa, jezika, odsustva društvenih kontakata i dostupne stručne pravne i druge pomoći. U strahu da im strani radnici ne pobegnu neki poslodavci im nezakonito oduzimaju i čuvaju putne isprave, uslovljavaju ih neproduživanjem saradnje i povratkom u zemlje porekla, neki traže i da rade za manje nadnice i preko ugovorenih sati rada. Strane radnike poslodavci često smeštaju grupno u kuće i stanove u prigradskim naseljima gde lokalni građani i zajednica nisu adekvatno i pravovemeno obavešteni, a prisustvo većeg broja stranaca u kratkom vremenskom periodu i na ograničenom prostoru stvara strah, nelagodu i može da posluži lakom dizanju tenzija i predrasuda kod domaćeg stanovništva, kako je to bio slučaj protiv stranih radnika u Kragujevcu (novembar - decembar 2025). Sistem se nedovoljno interesuje kako strani radnici provode vreme nakon radnog vremena, čime se bave, koje probleme imaju, da li postoje naznake kriminala, eksploatacije, da li se i kako oni socijalizuju i uključuju u loklanu zajednicu i drugo.

Stvar se dodatno komplikuje ako strani radnici posle nekog vremena reše da odustanu od poslova i boravka u Srbiji i krenu da traže krijumčare koji bi ih preveli na teritoriju EU gde bi želeli da potraže bolje uslove za život i rad. Tada se legalna migracija transformiše u iregularnu i radni migranti u mnogo čemu postaju iregularni prilikom ilegalnih prelazaka naših granica sa susednim zemljama na putu ka zemljama zapadne EU.  Efekti takvog procesa su frustacija za domaće poslodavce jer ostaju bez radnika za koje su se pomučili da ih dovedu i za šta su uložili vreme, novac i druge resurse, problemi u obezbeđivanju održive strane radne snage za potrebe sprskog društva i ekonomije, jačanje krijumčarenja i povećanje rizika od zloupotreba i eksploatacije stranih radnika, te problemi u prihvatu i njihovoj integraciji.

Novi EU Pakt o azilu i migraciji u 2026. i njegove implikacije na region i Srbiju

U narednoj godini evropski Pakt o azilu i migraciji počinje da se primenjuje u junu 2026.godine, uključujući i propise vezane za sigurne treće zemlje, povratak, kampove za povratak, a susedne EU zemlje  (poput Hrvatske i drugih) počinju da se pripremaju za njegovu primenu. Sa restriktivnim EU azilnim praksama, dužim zadržavanjem u graničnim procedurama i detencijom duž spoljnih granica EU uključujući i granicu sa Srbijom, možemo očekivati novo duže zadržavanje migranata u neregulisanom položaju na našoj teritoriji, probleme u njihovom prihvatu u narednoj godini, uz jačanje cena i organizacije krijumčarenja u zemlji. U tom smislu, postavlja se takođe pitanje otvaranja centara za povratak na teritoriji Zapadnog Balkana i Srbije kao i pitanje readmisije stranaca u Srbiju koja bi po novim EU propisima mogla da bude prepoznata kao sigurna treća zemlja u kojoj bi mogli da ostanu i zatraže azil.

Na sve ove izazove Srbija sama bez dalekosežnog i dobro razrađenog plana i konkretnih mera ne bi mogla da izađe na kraj.

Na granici sa Mađarskom povećan broj izbeglih lica

Izvor: APC
Foto: APC

Početkom novembra na severnoj granici Srbije sa Mađarskom povećan je broj izbeglih lica i migranata, a i dalje su prisutne svakodnevne patrole srpske granične policije i poljskog i italijanskog Frontex-a na teritoriji Kelebijske šume, Radanovačke šume, Tresetišta, Horgoša i Martonoša, koje su ujedno i najaktivnije lokalne rute i tačke za prelazak i kretanje migranata i izbeglih lica iz Srbije ka EU.

IOM navodi da je tokom septembra u Srbiji ukupno registrovano 1214 lica, što je za 20% povećanje u odnosu na protekli mesec, dok Frontex beleži ukupno 9071 iregularan ulazak na teritoriju EU u prvih 9 meseci 2025.

Na delu migrantske rute, koja vodi iz pravca Bugarske i Severne Makedonije preko Srbije ka Austriji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, krijumčarenje kao i krijumčarsko nasilje je u porastu, dok u isto vreme ne postoje prihvatni centri sa zaštitnim mehanizmima za ranjive kategorije izbeglih, koje svakodnevno prolaze kroz graničnu oblast, u okolini Subotice i Horgoša, izloženi pretnjama oružjem, iznudama, boraveći na otvorenom i više noći za redom.

Meštani Subotičke peščare, naselja uz Radanovačku šumu i uz šumu Tresetište, protekle nedelje prijavljuju više puta policiji pucnjavu prema Tresetištu, a u isto vreme kako saznajemo, dešavala se i pucnjava na Horgošu, sa verovatnim smrtnim ishodom. Nema zvaničnih saopštenja od strane policije vezano za prijave i navode građana u tom smislu.

Krijumčari sarađuju i dalje sa delom lokalnog stanovništva koji se bavi nezakonitim radnjama prevoza ljudi i nabavke opreme za boravak u šumi, klešta za sečenje žice, kao i uređaje za noćno posmatranje. Sredinom oktobra subotička policija saopštava da je prilikom policijske kontrole u vozilu pronađeno devet iregularnih migranata, uz sumnju da su lokalni meštanin i lice poreklom i Azerbejdžana nameravali da prevezu migrante do granice sa Mađarskom, koju bi potom oni peške ilegalno prešli.

Meštani Subotice, koji žive u šumskom pojasu na Makovoj sedmici svedočili su raciji i privođenju lica koji su boravili u krijumčarskom smeštaju/kući, pored ulaza u šumu, kada je privedeno više od 50 ljudi, u prvoj polovini oktobra.

Pored krijumčarske kontrole kretanja i izloženosti rizicima po život i bezbednost, izbegla lica i migranti svakodnevno doživljavaju i pushbackove iz Mađarske u Srbiju, te borave u faktičkoj detenciji od 12 do 48h, nakon čega se premeštaju u kampove na jugu Srbije, Preševo i Bujanovac, u kojima se u poslednjih nekoliko nedelja takođe povećao broj lica u odnosu na prvu polovinu godine. U tom smislu trenutno u Preševu boravi dnevno između 150 i 180 lica, , dok u Bujanovcu u proseku svaki dan boravi 30 lica.

Zadržavanje u kampovima je veoma kratko, a prema zvaničnim podacima KIRS-a od 15.oktobra, u kampovima boravi 362 lica, iako svakodnevno na desetine migranata ulazi u Srbiju iz pravca Bugarske i Severne Makedonije, a samo na području Horgoša na otvorenom boravi i do 100 lica u jednom danu.

Pored identifikacije, uzimanja ličnih podataka i otisaka prstiju, srpska policija sve potrebne procedure obavlja u roku od 48h (a brzina zavisi od broja zadrzanih, trenutnih kapaciteta, radnog/neradnog dana), najčešće ih smeštajući u prostorije za zadržavanje u policijskim stanicama, gde borave i ranjive kategorije lica i odrasli muškarci zajedno, bez pristupa vodi, hrani, odvojenom toaletu. Izbegla lica i migranti prijavljuju našim APC timovima da im se po okončanju zadržavanja najčešće izdaju rešenja o otkazu boravka, zajedno sa prekršajnom presudom.

Od sredine oktobra migranti i izbegla lica prijavljuju da srpska granična policija na severnoj granici sve češće upotrebljava fizičku silu prilikom privođenja, udaranje pendrecima, ali da koriste i granične pse za zastrašivanje, što do sada, u proteklih deset godina nikada nije bio slučaj na ovom delu granične teritorije.

Mađarska policija je u poslednja tri dana, 04., 05. i 06. novembra 2025. sprečila čak 144 lice u pokušaju prelaska, dok je u isto vreme pushbackovano ukupno 34 lica poreklom iz Avganistana, Maroka, Palestine, Egipta, Irana i Rusije nazad u Srbiju.

Otkud kineski državljani na ruti krijumčara kroz Srbiju?

Izvor: Newsmax Balkans
Foto: Newsmax Balkans

Beograd, 07. oktobar 2025. godine - Jedan kineski državljanin poginuo je nakon što se čamac sa 11 osoba prevrnuo na Dunavu, kod mesta Plavna.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu okvalifikovalo je ovaj događaj kao krivično delo nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, te preduzima mere i radnje u cilju utvrđivanja svih okolnosti ovog incidenta. Тim povodom, Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je gostovao na televiziji Newsmax Balkans.

„Budući da je Više javno tužiloštvo, kao što smo rekli, kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljenog prelaza državne granice, šta za sada znamo o okolnostima koje su dovele do ovoga?"

Radoš Đurović navodi da je za sada sve pod velom tajne i da prethodni događaji koji su doveli do ovog incidenta, do ove nesreće, treba da se dalje rasvetle. Đurović dodaje da ovakav incident potvrđuje praksu koja postoji i koja nije mnogo poznata javnosti ili na koju javnost povremeno skreće pažnju, a to je da krijumčarenje dalje se odvija na našim severnim granicama prema Evropskoj uniji, čak i prema Bosni, i da tu ima malo promena. Ono što je drugačije jeste da su životi ljudi sve više ugroženi i da oni, u stvari, sve više rizikuju, ne bi li se domogli pre svega zapadne Evrope.

„Kada govorimo o kineskim državljanima, uvek se pitamo otkud oni upravo na Balkanskoj ruti. Imate li informaciju da li su to bili tražioci azila ili su oni samo prolazili kroz našu zemlju?"

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da je „za sada teško sa sigurnošću reći da li su oni izrazili namere da traže azil, ali po svemu sudeći jedna praksa, da kažemo matrica, jeste ta da ljudi ne moraju nužno da traže azil da bi prolazili kroz našu zemlju. Pa čak ni oni koji u zemlju dođu ilegalno. "Ovde se postavlja pitanje, s obzirom na to da se radi o kineskim državljanima, koji nisu česta pojava kada je reč o legalnim prilascima granice, kako su oni uopšte došli u zemlju, i otvaraju se različite perspektive na probleme kako ljudi pokušavaju da se domognu Evrope, čak i preko Srbije, na legalan način. To dalje znači da u svetlu uvoza legalne radne snage da se popune nedostajući kapaciteti i potrebe naše privrede, jedan broj legalnih radnih migranata opredeljuje da put po dolasku u Srbiju nastavi dalje ka EU.
Ljudi širom Azije i Afrike, pa i oni iz Kine, dolaze ovde da pronađu zaposlenje ili čak dolaze nekada i turistički, kada je reč o kineskim državljanima. Kada oni legalno dođu ovde, bilo ako traže posao pošto dobiju radnu i boravišnu dozvolu, bilo kao turisti ako dođu ovde na odmor, oni su ovde legalno, za razliku od onih koji dolaze kao izbegli iz Azije i Afrike, koje često putuju bez dokumenta. Ovi ljudi mogu legalno da borave u Srbiji, kada je reč o kineskim državljanima, i do 30 dana. Tako da je to vreme dovoljno da se neko organizuje i da pokuša, uz pomoć krijumčara, da nastavi dalje, jer suštinski za mnoge ljude Evropa jeste neka obećana destinacija, čak i ako ne dolaze iz zemalja gde su ugroženi, kao što je to, na primer, Kina. I to polako postaje jedan ozbiljan unosan posao. U tom smislu, velike su naknade krijumčarima da vam omoguće prelazak granice. A u stvari, kada ste u Srbiji, vi ste se domogli bukvalno granice s Evropskom unijom. Znači, niste morali peške da prelazite nego ste legalno, avionom, na primer iz Kine došli ovde, skratili taj svoj put, skratili rizike i sada vam treba samo još taj pokušaj preko naše granice sa Evropskom unijom da se domognete željene destinacije. Znači, to je isplativo i za one koji dolaze i pokušavaju da nastave dalje. Ali sigurno je da ovaj fenomen ukazuje na mnoge pojave koje mi vidimo na terenu, a to je da se i legalna migracija, znači dolazak ovde pravno potpuno uređen, sve više zloupotrebljava da ljudi onda odavde pokušaju da nastave dalje ka Evropi."

„Srbija i Bosna i Hercegovina su zemlje za koje nije potrebna viza kineskim državljanima, što im dodatno olakšava. Upravo ste nam i rekli da je najveće pitanje - otkud oni sada na toj balkanskoj ruti. Postoje različiti razlozi, i to da definišemo nije samo povezano s ratom zahvaćenim područjima, već i s ekonomskim problemima i tako dalje. Da li je u pitanju neki novi talas u migracijama? Nas je najviše začudilo upravo to - otkud kineski državljani?"

Radoš Đurović navodi da Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila već primećuje te trendove, ne isključivo sa kineskim državljanima, već sa ljudima koji dolaze ovde da rade. Česta je pojava da ljudi dolaze u Srbiju da rade, obezbeđuju im se papiri, pronalaze poslodavci, počinju da rade ovde, i da posle nekog vremena, posle pet do šest meseci, oni prosto nestanu.
Radoš dodaje da oni zapravo: „Iskoriste tih 5-6 meseci ovde, da nešto zarade, da uspostave kontakte s krijumčarima i da nastave dalje. I to je sad jedan novi modus operandi koji je potpuno drugačiji od onoga što mi vidimo kada je reč o izbeglicama."

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ističe da već imamo probleme, zato što ta pojava uznemirava čak i privredu. Navodi da: „Vi preduzmete tolike napore, pa čak i sistem, da omogućite jedinstvene radne i boravišne dozvole za ljude koji treba ovde da rade. To je jedna birokratska procedura. Potrebno je i da poslodavac pošalje svoje garancije, da obezbedi radno mesto, da obezbedi uslove za nekoga ko je došao ovde da radi. Podsetiću – obavezan je i smeštaj koji poslodavac treba da obezbedi. Često se ispostavi da ljudi nemaju kvalifikacije onakve kakve su rekli ili za kakve su dostavili dokumentaciju, i da onda poslodavac ulaže napore da te ljude ubrzano osposobi za radna mesta za koja su došli ovde. Na kraju tog procesa ti ljudi nestanu i onda jedna velika frustracija i uzaludan posao za ceo sistem. I to je nešto što opterećuje taj plan da ovde pronađu mesto mnogi radnici iz inostranstva koji bi ovde trebalo da pomognu našem društvu. Ali stvara i veliki problem jer jača krijumčarenje. Ljudi koji dolaze ovde pre ili kasnije koriste iste one krijumčarske grupe i mreže kakve koriste i izbeglice koje prolaze kroz državu, jer definitivno nemaju načina da se vrate negde gde im je razoren dom. Oni idu kopnom i nelegalno pokušavajući da pređu granice. Isti ti krijumčarski lanci učestvuju da bi i ove ljude, koji su legalno ovde došli, prevezli dalje.
Kad govorimo o krijumčarskim lancima, i da to građanima bude jasno, to nisu samo nužno samo ljudi koji su organizatori svega toga, koji su daleko od očiju javnosti, daleko od terena gde se to dešava, teško dostupni našim organima. Već su to i ljudi koji su u te lance uključeni, kao ovaj naš državljanin koji je provozio čamcem ove ljude. Znači, čitavi slojevi postoje u organizaciji takvih grupa - logističara, prevoznika, onih koji su i izloženi posle rizicima da budu procesuirani za razna krivična dela. Evo, to je ilegalan prelaz granice za ove državljane Kine koji su krijumčareni, ali i krivično delo krijumčarenja.
Jasno je da čovek koji ih je prevozio jeste samo poslednji u tom krijumčarskom lancu, on je samo izvršitelj, a teško ćemo doći do onih koji stoje iza celokupnog plana. Pokazuje se sada da ima niz načina kako krijumčari mogu da zarade i da te mreže definitivno jačaju i da su to veliki problemi."

Đurović ističe da krijumčari ne zarađuju samo u fizičkom prevozu, na primer preko reke, kao što je Dunav. To zapravo predstavlja samo jedan deo. Tim ljudima često morate da obezbedite smeštaj u pograničnom pojasu, kao i hranu, a nekada se ti ljudi i kidnapuju, ucjenjuju se njihove porodice. Isto tako, ukoliko neko preminе, krijumčari pokušavaju da naplate i organizaciju prenošenja tela u te zemlje. Đurović ističe da se krijumčari nameću kao posrednici u svim kontaktima između sistema ili društva u kome se ti ljudi nalaze i njihovih matičnih zemalja i porodica.
„I u tom smislu, kada krijumčarite ljude, i to je jako bitno da građani znaju, jednog istog čoveka možete mnogo puta da krijumčarite ukoliko ga granična policija zaustavi i vrati nazad. U tome je krijumčarenje unosnije u odnosu na drogu ili oružje, gde vi jednom prokrijumčarite tu robu, a ovde možete na jednom čoveku da zaradite mnogo više."

„Iznenadilo nas je što su u pitanju kineski državljani, ali nas je takođe iznenadila informacija da su prelazili preko reke u susednu zemlju. Koliko je česta pojava da se migranti odlučuju na prelazak određene teritorije, odnosno granice, upravo na ovako nebezbednim, opasnim terenima, pa čak i preko reke, različitim plovilima, često i improvizovanim sredstvima? I otkud Hrvatska? Mi smo navikli da uvek idu ka Mađarskoj."

Đurović navodi da je prelazak preko reke vrlo često način, iako je rizičan po ljude. Ljudi prelaze i preko Tise prema Mađarskoj, i preko Dunava prema Hrvatskoj i Mađarskoj, na tromeđe kod Bezdana. Ali isto tako prelaze i preko Drine.
Radoš Đurović dodaje i da je „teže za policiju da prate režim na tim rekama non-stop, 24 časa. Vrlo često je, prlaskom velikih reka, skriveni u različitim delovima brodova i čamaca, moguće da se lakše prokrijumčare ljudi i roba u odnosu na kopnene puteve. Kada govorimo o Mađarskoj, situacija je i dalje tamo najteža, ali Mađari imaju dvostruku ogradu i u tom smislu ta fizička barijera otežava krijumčarima. Krijumčarenje preko reka je jedan od pokušaja gde je krijumčarima lakše da izvedu krijumčarenje. Oni nužno ne očekuju da to bude uvek uspešno, jer samo prelazak preko reke ne znači da ti ljudi neće biti uhvaćeni u nekom pojasu od 2, 4 ili 5 kilometara od reke."

„Gospodine Đuroviću, samo jedno pitanje da se vratimo na ono što ste prethodno rekli. Dakle, kazali ste da ljudi koji prevoze migrante, koji se bave krijumčarenjem, su poslednji u tom lancu. Kada dođe do privođenja upravo tih lica, koliko je izazovno doći i do samih organizatora i do razbijanja tih krijumčarskih mreža?"

Đurović navodi: „To je jako težak posao, gotovo nemoguć. Vrlo često oni koji su zatečeni u izvršenju krivičnog dela ni nemaju informacije ni kontakte sa onima koji su inspiratori celokupne ove akcije ili konkretnog procesa krijumčarenja. Možda poznaju nekoga iznad sebe, koji im je koordinator, ali ne mogu da dođu do trećeg ili četvrtog u tom lancu, niti postoji mogućnost da se utvrdi veza i njihovo učešće u ovom krivičnom delu. Čak i ljudi koji nisu uhvaćeni na licu mesta, bilo u prevoženju ovih ljudi, bilo u samom graničnom pojasu, ako kod njih nije pronađen neki interes, da li u vidu novca ili drugog dokaza, i ako nemate oštećene koji bi posvedočili o svemu tome, ti ljudi donekle imaju mogućnost da se izvuku i da ne budu osuđeni. I to su sada i pravni i tehnički problemi sa dokazivanjem, kao i kompleksne procedure koje u mnogome otežavaju rad policije i tužilaštva. Zbog toga je ovo krivično delo izuzetno teško dokazivo. Vrlo često svi oni koji čine logistiku ili su organizatori svega nikada ne dođu pred lice pravde da odgovaraju za ovo."

„Već smo pomenuli da su razlozi zbog kojih ljudi odluče da napuste svoju zemlju različiti. Najčešći razlog je rad. Srbija se prvi put susrela sa prilivom migranata kada je počeo rat u Siriji. Od tog prvog velikog talasa migracija prošlo je više od deset godina. Međutim, kada su u pitanju kineski državljani, možemo da se prisetimo perioda tokom pandemije COVID-19, kada su su odlazili iz zemlje i to iz razloga što se policija ponašala previše represivno prema svojim građanima. To je bio taj trenutak za vreme COVID-19 kada smo zaista imali jedan određeni privil migranata ka Evropi. Ali šta je danas glavni razlog?"

Radoš Đurović naglašava da su rat i nasilje i dalje osnovni razlozi dolaska ljudi u Srbiju. Kao najzastupljenije zemlje porekla navodi Avganistan i Siriju, ali i prisustvo Kurda iz istočne Turske, koji su, iako turski državljani, izloženi represiji. Pored njih, prisutni su i Palestinci, koji često ne dolaze direktno iz Gaze, već su prethodno boravili u Siriji ili drugim oblastima Bliskog istoka, te dolaze u Srbiju tražeći azil. Kada je reč o Severnoj Africi, najviše migranata dolazi iz Maroka, Egipta i Alžira. Neki dolaze iz ekonomskih razloga, dok drugi mogu da dokažu da su ugroženi bilo zbog pripadnosti LGBT populaciji ili zbog političkog progona. Takođe, u Srbiju dolaze i Ukrajinci, koji traže privremenu zaštitu usled rata, a prisutni su i ruski državljani, koji traže azil zbog političkih i drugih razloga.

Đurović naglašava da je bezbednost i dalje primarni motiv za ljude koji traže azil. Međutim, ističe i novi fenomen - dolazak ljudi iz ekonomskih razloga, koji ne trpe nasilje u svojim zemljama, već pokušavaju da nastave dalje ka Zapadnoj Evropi. To, kako kaže, zahteva od institucija da efikasno i jasno sprovedu procedure, kako bi se utvrdilo ko ima pravo da ostane kao izbeglica, a ko ne, i ko bi trebalo da se vrati u zemlju porekla.

Đurović podseća da je prošle godine u Srbiji izdato više od 100.000 radnih dozvola za strane državljane, što predstavlja značajan broj. U poređenju s tim, navodi da se procenjuje da je od početka ove godine u Srbiju iregularno ušlo više od 20.000 ljudi, što je znatno manje od broja onih koji su došli legalno.
Zaključno, Đurović upozorava da, nažalost, možemo očekivati i slične incidente poput onog kojem smo svedočili juče.

„A koliko trenutno ima tražilaca azila u Srbiji? I da li se njihov broj iz godine u godinu povećava?"

Radoš Đurović navodi da je broj tražilaca azila ranijih godina rastao, ali da je od 2024. godine u padu. Prema njegovim rečima, od početka godine do kraja avgusta, kroz Srbiju je prošlo oko 20.000 ljudi, dok je svega 381 lice izrazilo nameru da traži azil od početka godine do septembra.

„Jako je teško utvrditi tačan broj, jer ne ulaze svi ljudi u statistike niti u kampove, što predstavlja novi izazov za sistem", objašnjava Đurović. On napominje da u Srbiji trenutno rade samo četiri prihvatna centra, odnosno kampa: „U kampovima je jako mali broj ljudi koji borave. To se radi o nekoliko stotina ljudi. Ali ono što je problem jeste da krijumčari ponovo i tu preuzimaju primat i da oni ove ljude bukvalno sklanjaju van očiju sistema i drže ih u istom ili alternativnom smeštaju, u kojima su se možda nalazili i ovi ljudi koje su juče pokušali da prokrijumčare", zaključuje Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=U7h99t0pX6Q&t=2s

Takovska 10: Ubistvo Čarlija Kirka kao okidač - desnica ujedinjena, svet podeljen, Srbija na ispitu

Izvor: RTS
Foto: RTS

Beograd, 16. septembar 2025. godine - Naizgled tragičan događaj koji na prvi pogled nema ama baš nikakve veze sa Srbijom, a ni sa migracijama, ubistvo Čarlija Kirk-a u Sjedinjenim Američkim Državama je otvorilo mnoga druga pitanja, od odnosa prema migracijama, podizanja predrasuda, manipulacije masama, pa do metoda oblikovanja javnog mnjenja, sukoba desnih i levičarskih političkih elita, izazivanja strahova i podela radi političkih ili drugih interesa, a koja sva imaju značaja i za srpsko društvo, a posebno će imati u vremenu koje dolazi.

Tim pre što je Srbija na ruti iregularne migracije koja ide preko Turske preko Balkana do EU, ali i zemlja koja intenzivno uvozi radnu snagu iz zemalja u razvoju (samo u prošloj godini Srbija je izdala preko 100 000 radnih dozvola), sarađuje sa zemljama centralne Evrope na pokušajima zaustavljanja iregularnih migracija, ali i zemlja koja ne gradi kapacitete integracije i inkluzije novopridošlih izbeglica ni legalnih radnih migranata.

Bez efikasnog sistema prihvata i integracije, podele društva i političkih elita po pitanju migracija mogu i u Srbiji da se pojave kao bitna pitanja i problemi koji će se teško rešavati.

Poslušajte ovu emisiju i mnogo toga će vam postati jasnije kada je reč o političkim pokretima i njihovim eksponentima kakav je bio i ubijeni republikanski "mesija".

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=-3U9AwgqoF0

Šta se to promenilo od 2015. godine do danas kada je reč o izbeglištvu?

Izvor: RTS
Foto:RTS

Beograd, 8. septembar 2025. godine – Prošla je decenija od velikog izbegličkog talasa koji se preko Balkana i Srbije prelio u Zapadnu Evropu. Tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel je čuvenom rečenicom „Uspećemo!" omogućila da više od milion ljudi podnese zahtev za azil u Nemačkoj. Kakva je situacija sa migrantima u Nemačkoj, a i u drugim zemljama danas, tema je o kojoj smo razgovarali u Jutarnjem programu RTS-a.
Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, naglasio je da je glavni izazov prihvat na lokalu i integracija: „Čini se da, kroz naš rad, iskustvo i praćenje ove teme, Nemačka je htela da taj posao uspešno odradi, da sve te ljude prihvati i integriše. Međutim, s obzirom na broj ljudi koji je došao, kao i tehničke i druge prepreke, suštinski su pali u oblasti integracije." Dodao je da sada svedočimo posledicama loše sprovedene integracije, pri čemu je nemačka javnost politički rastrzana. Ti jazovi i problemi koji su počeli na lokalnom nivou sada se prenose u politiku, poprimajući sasvim nove dimenzije.

„Ako se vratimo na onaj početni period kada je 2015. i 2016. godine broj tražilaca azila naglo porastao širom Evropske uniji na čak 2,7 miliona, možete li da napravite poređenje i ocenite dinamiku priliva migranata u prethodnih deset godina, prosto bilans u pogledu rešenih zahteva za azil?"

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi: „Kada pratimo dinamiku, 2015. i 2016. godina su bile godine sa najvećim brojem ljudi koji su došli u Evropsku uniju. U 2015. godini zabeležen je broj od oko 1,3 miliona zahteva za azil, a 2016. godine oko 1,2 miliona." Međutim, od tog perioda do početka pandemije, broj zahteva počinje da opada. Tokom 2019. i 2020. godine, broj aplikacija je bio najniži, sa oko 440.000 zahteva na nivou cele EU. Posle 2020. godine, broj zahteva ponovo počinje da raste i 2024. godine dostigao je oko 900.000 aplikacija na godišnjem nivou. Do prve polovine 2025. godine, broj zahteva ponovo blago pada na oko 400.000, ali i dalje se radi o stotinama hiljada ljudi. Đurović je naglasio da je Balkanska ruta, tačnije Istočno-Mediteranska ruta, i dalje ključna migraciona ruta.

"Nemačka je već dugo glavno odredište, a ove godine je po prvi put to i Francuska, ali kakva je sad situacija, kad ste već pomenuli sa ostalim državama članica, posebno onim graničnim, Mađarska, Grčka, Hrvatska?"

„Mađarska i Hrvatska, na primer, beleže minimalan broj registrovanih zahteva za azil, sa godišnjim brojem od 2.000 do 4.000 u poslednje tri godine, odnosno oko 1.800 u Hrvatskoj prošle godine. To su mizerne brojke u poređenju sa drugim zemljama", objašnjava Đurović. S druge strane, Grčka beleži značajan porast broja zahteva za azil, sa čak 120.000 aplikacija u 2024. godini, što predstavlja rast u odnosu na prethodne godine. Ovo može izgledati kontradiktorno u odnosu na izjave da se izbeglička migracija smanjuje. „Ono što bi moglo da se protumači je da ljudi i dalje dolaze, međutim, oni nisu registrovani kao tražioci azila u mnogim zemljama kojima to ne odgovara. Na primer, zašto bi Hrvatska ili Mađarska bilo koga pustili u azilni postupak, da sutradan neko može te ljude da im vrati? Umesto toga, one jednostavno ignorišu njihovo prisustvo, omogućavajući im da nastave put ka Nemačkoj ili Francuskoj, zemljama koje ih prihvataju."

"Kakve rezultate može da donese to što Grčka radi?"

Radoš Đurović navodi: „Sada, Grci, zbog ovih statistika o kojima sam vam pričao prošle godine, a koje su ogromne, da ne bi ponovo postala zemlja koja će se jedina baviti ovim pitanjima, jer sve ostale zemlje na putu imaju mali broj aplikacija. Sada su Grci, suočeni s novim prilivom preko Krita i drugih ostrva, pokušavaju da smanje taj broj. To su pokušali na način da zakonom, zapravo, spreče mogućnost da se traži azila, što je potpuno protivno svim evropskim propisima i Konvenciji o statusu izbeglica koju su te zemlje ratifikovale. To je sasvim kontroverzna mera, ali vidite, sad smo došli do toga šta su motivi za jednu državu da izbegava taj pritisak. Podsetiću da i sa novim Paktom o azilu i migraciji koji je Evropska unija usvojila i koji treba da počne da se primenjuje od 2026. godine, pitanje solidarnosti nije u potpunosti rešeno."

„Kakvi su podaci, koliko je migranata prošlo Balkanskom rutom za poslednjih deset godina, i ono što je možda najvažnije kada je reč o nama – koliko njih se zadržalo u Srbiji?"

Centar navodi da kada govorimo o broju ljudi koji su prošli kroz Srbiju, gruba procena je da se radi o broju od 1,5 do 2 miliona ljudi. Ipak, broj azilnih aplikacija, koje registruje policija, ne odražava stvarni broj migranata, jer mnogi ne zatraže azil ili to ne uspeju. Stvarna brojka je verovatno veća.
U Srbiji, u ovoj godini, 320 ljudi je ove godine izrazilo nameru za azil, a dodeljeno je svega sedam azila, uključujući dva izbeglička statusa i pet subsidijarnih zaštita. To su potpuno insignifikantne brojke. „Međutim, veliki broj ljudi je prošao, a glavni prioritet jeste da ti ljudi, dok prolaze, barem budu u sistemu, koliko je to moguće, da im se poštuju osnovna prava, da se zaštite od zloupotreba i da, naravno, sistem može da funkcioniše", dodaje Đurović.

„Hoćete da kažete da su migracije vodeća tema evropskih birača u poslednje vreme? Evo, prema podacima Eurostata, na poslednjim izborima za Evropski parlament 2024. godine, 24% ispitanika smatralo je da su migracije prioritetno pitanje. Zašto i dalje vlada odijum prema migrantima, i da li su oni više bezbednosni problem za Evropu?"

Centar smatra da migranti u većini slučajeva žele da se integrišu i postanu deo društva. Kako navodi Radoš Đurović: „Imate jednu perspektivu. Vidite ljudske probleme, najveći broj ljudi je potpuno normalan, želi da se uključi. Imate incident u svakoj grupi. I u navijačkoj, i među našim građanima imate kriminalitet određenog stepena. Tako i u ovoj velikoj grupi ljudi ima različitih ljudi. Ali greota je te populacije, pobeglo je i želi da se uključi, da se integriše." Političari često koriste migracije kao temu za sticanje političkih poena, optužujući migrante za kriminal, dok ova grupa nema nikoga da brani njihov interes. „U političkoj debati, ako ste levi ili desni, vi imate i sagovornika koji možda brani taj stav. Ko će da brani migrante ako ih vi optužite da su kriminalci? Oni nemaju svoj glas." Problem se dodatno komplikuje smanjenjem podrške za programe integracije u zapadnoevropskim zemljama, što ostavlja migrante na ulicama, što dalje podstiče antimigrantsku retoriku.

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, Srbija ima drugačiji pristup prema migrantima, jer njeni građani, zbog svog vlastitog izbegličkog iskustva, razvijaju veću empatiju prema onima u sličnim situacijama. Ipak, migranti se uglavnom ne zadržavaju u Srbiji. Veći izazov postaje radna migracija, s obzirom na to da se broj stranih radnika povećava. Đurović zaključuje: „Mi smo imali izbegličko iskustvo, znamo šta je rat, šta je bombardovanje. U tom smislu naši građani donekle imaju veliku empatiju. Međutim, migranti se kod nas realno ne zadržavaju, ne ostaju. Ono što bih dodao, nezavisno od izbeglištva, jeste radna migracija. Veliki broj stranih radnika dolazi kod nas, i to je takođe tema o kojoj moramo kao društvo da razmišljamo, jer ti radnici dolaze iz sličnih regiona i ostaju ovde."

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=18v9Ohhs1KQ